Mala Gospojina: Slavimo rođenje Bogorodice Marije, evo šta treba uraditi

Srpska pravoslavna crkva i pravoslavni vernici slave 21. septembra rođenje Presvete Bogorodice - Malu Gospojinu, uspomenu na dan kada je u Nazaretu rođena Devica Marija.

Roditelji Joakim i Ana su dugo bili „bezdetni, pa behu postidni među ljudima i skrušeni pred Bogom“, kaže predanje. Mala Marija, plod njihovih dugih molitvi, odvedena je u hram kada je imala tri godine, jer su je roditelji zavetovali Bogu. Sa 14 godina Marija se vratila u Nazaret, gde joj je, prema predanju, saopštena „blagovest arhangela Gavrila da će roditi Sina Božjeg“.

Jedan od najstarijih i najbolje očuvanih živopisa s motivom Roždestva Bogorodice nalazi se u Kraljevoj crkvi u Studenici, zadužbini kralja Milutina (1282-1321) s kraja 14. veka.
U beogradskoj Sabornoj crkvi kralj Petar Prvi Karađorđević (1844-1921) krunisan je 1904. na praznik Roždestva Bogorodice, a Mala Gospojina je i slava humanitarne i kulturno-prosvetne organizacije "Kolo srpskih sestara", osnovane 1903. na inicijativu slikarke Nadežde Petrović (1873-1915).

SPC Bogorodici posvećuje praznike Vavedenje, Sretenje, Blagovesti, Uspenje presvete Bogorodice (Velika Gospojina) kao i one koji obeležavaju uspomenu na događaje iz njenog života, kao što su praznici Pokrov Presvete Bogorodice i Polaganje rize Presvete Bogorodice.  


PRAZNIK POŠTOVAN KOD SRBA

Praznik Rođenje Presvete Bogorodice ili Mala Gospojina je veoma poštovan kod Srba. Prazniku se pozebno raduju mladi, koji pohode svetinje. U narodu se ovaj praznik svečari i uz živopisne običaje, posebno posvećene rađanju.

Mnoge porodice slave je kao Krsnu slavu, a u njeno ime, širom Srbije, održavaju se mnoge zavetine, preslave, molitve i litije. Najpoznatiji svetovni običaji na Malu Gospojinu su vašari i druga svečana okupljanja, koja su bila prilika za druženje, ali i za ugovaranje svadbi i venčanja.

Zato ne čudi, što period svadbenih veselja od davnina do danas, počinje od Male Gospojine, koja je, prema verovanju, mladencima verenim ili venčanim na ovaj dan darovala poseban blagoslov. Zato u narodu vlada verovanje da je ovaj dan je dobar za održavanje svadbi i veridbi.

U Srbiji se na Malu Gospojinu i danas održavaju veliki vašari u Negotinu, Šapcu i Kruševcu.

Neke porodice u svečanom ruhu iako ne slave i ne idu na slavu više dana provode u prazničnom raspoloženju posebno u krajevima gde se održavaju malogospojinski vašari.

Veruje se da bilje ubrano između Velike i Male Gospojine ima posebna lekovita svojstva, a da jaja iz toga perioda mogu cele godine ostati sveža pa se zato ostavljaju za nasad; pilići izleženi u ove dane biće dobre nosilje.

Veruje se i da kada je o prazniku vedro da će nam se sunce smešiti i tokom jeseni, ali i zime. Sunce 21. septembra najavljuje sunčanu jesen i zimu, kaže narodno predanje, baš kao što je rođenje Marijino obasjalo stare roditelje Joakima i Anu.

Žene, prema narodnom verovanju i običajnoj praksi vezanoj uz ovaj praznik, na ovaj dan ne bi trebalo da spremaju kuću, peru veš i obavljaju druge slične poslove. Postoji verovanje da na Malu Gospojinu ništa ne treba raditi od poslova koji se rade rukama. Na Malu Gospojinu navodno nije dobro ni započinjati nikakve nove poslove, već to treba odložiti za neki od narednih dana.

U poljoprivredi, Mala Gospojina je označavala vreme kada se počinjalo sa oranjem i setvom ozimih useva. U to vreme, priređivane su i razne stočarske svečanosti.

U beogradskoj Sabornoj crkvi kralj Petar Prvi Karađorđević (1844-1921) krunisan je 1904. na praznik Roždestva Bogorodice, a Mala Gospojina je i slava humanitarne i kulturno-prosvetne organizacije "Kolo srpskih sestara", osnovane 1903. na inicijativu slikarke Nadežde Petrović (1873-1915).